Moja muzička biografija

Hronološki sled događaja na mom muzičkom životnom putu

Muzika je uvek bila i biće, dominantna sfera mog interesovanja. Počeo sam sa 6  godina i prvi instrument je bio prim. Mala tambura je bila interesantna, jer sam svirao u školskom orkestru i to po notama.

Već sa 14 godina počinje uticaj pop, a kasnije i rok muzike. Naravno, pre toga, jedno vreme kratko sam svirao harmoniku, ali mi to nije bilo interesantno. Slede gramofonske ploče,  gramofon. Trenutno ih imam oko 400, još uvek sačuvanih i naravno kupovina prve gitare.

Gitaru sam učio da sviram i u gimnaziji i ona je postala inventar na svim žurkama i eksurzijama.

Prvi bend sam imao sa 19 godina i zvao se „ E, pa šta“, u formi trio: gitara, bas, bubnjevi i ja sam svirao bas, baš zbog toga što je lakše pevati uz bas, nego uz gitaru. Kasnije je ta grupa promenila ime u “Istar”. Počeli smo sa kraćim svirkama i kasnije smo nastavili sa igrankama, najviše u Kovilju, a mnogo manje u okolini.

Slučajnim spletom prilika, našao sam se na probi tamburaškog orkestra, kojem je trebao neko ko će da svira kontru. Kontra je inače slična gitari, prazan štim je E- dur i s’obzirom da je mesto bilo uparžnjeno, ja sam počeo da vežbam kontru. Najlakše sam svirao sa kolegom basistom Budom, i mi smo u to neko prvo vreme vrlo brzo savladali kompletno gradivo. Kasnije smo na osnovu takve duge i lepe saradnje vrlo često svirali sa drugim orkestrima i to širom Evrope. Sa tamburašima smo počeli da idemo na takmičenja i počelo je vrlo dobro, kasnije i odlično, pa smo osvajali neke nagrade u Rumi, Kragujevcu, Beogradu, Zemunu, a zatim kreću i ozbiljnija putovanja. Evropu smo prošli od Osla do Nanta, i od Pariza do Čehoslovačke. Nemačka nije bila interesantna, jer je bila gotovo domaći teren. Sve smo tako radili do kraja osamdesetih godina, kada su počele već neke svirke koje su imale pare i te pare smo naravno uložili najviše u instrumente .

Slede neverovatne devedesete , koje sam iskoristio na taj način da moju decu usmerim prema muzici i da oni završe muzičku školu, kad već tata nije završio. Ćerka je svirala harmoniku, a sin violončelo. Najinteresantnije je bilo kada smo ih čekali posle probe orkestra u muzičkoj školi Isidor Bajić, gde je većina roditelja čekala u dvorištu i slušala nežne i prave zvuke kamernog orkestra Osnovne muzičke škole “Isidor Bajić”. Oboje su završili muzičke škole i kasnije puno puta svirali u orkestrima  Zmaj Jovine gimazije  i Sonja i Radovan.

Sledi 2017. godina, kada se formira grupa Atrakcija. Silom prilika mi smo morali da formiramo grupu za vašar koji je bio u Kovilju i to je bio trio, tri gitare. Kasnije je proširen sa udaraljkama, pa kasnije sa primom, pa bek vokal, pa harmonika, tako da sad možemo da kažemo da imamo kompletan sastav  i za četiri godine imali smo 80 svirki u deset različitih mesta, pred nekoliko hiljada ljudi. To je nešto što me trenutno najviše okupira, ne samo mene, nego i moje prijatelje, gde pišemo čak i autorsku muziku, a vrhunac dosadašnje karijere mislim da je sigurno formiranje YouTube kanala, odnosno sajta koji omogućuje komunikaciju sa našim prijateljima, sa našim fanovima i koji će nam sigurno još omogućiti da budemo još bolji bend.

Prema tome, muzika se širi sve dalje i dalje, a ovaj tekst će se nastaviti…

Uspomena s početka 80-ih
Budi drug, podeli 😃
Scroll to Top